Paprika

Paprika




Paprika je visoko cenjeno povrce, bogato lekovitim sastojcima i zbog toga preporucljiva u ishrani. Najbolja i najzdravija za jelo je sveža, ne obradena paprika, a lekovitim se smatra njen mesnati, deo. Lekovitost paprike u narodnoj medicini iako je novijeg datuma, nikad nije bila pod znakom pitanja. Koristila se kao antidepresiv, antireumatik, afrodizijak, antiseptik, aromatik, diuretik.
Zbog velikih kolicina vitamina C preporucuje se kao dodatak ishrani za jacanje imunološkog sistema.

Paprika potice iz Južne Amerike. Španci su je doneli u Evropu u 15. veku, odakle se proširila sve do Turske, a danas se najviše gaji u Madarskoj.
Paprika je jednogodišnja biljka, a u tropskim krajevima višegodišnja. Botanicki pripada porodici Solonaceae, polikarpnim biljkama koje tokom ciklusa cvetaju više puta.
Plodove paprike razlikujemo prema obliku ( stožasti, prizmaticni, okrugli te okruglospljošteni ) i prema boji (tamnozeleni, žutozeleni, blijedožuti, gotovo bijeli, žuti,
narandasti, svdjetlocrveni i tamnocrveni).

Hemijski sastav paprike obuhvata sadržaj svih sastojaka ovog povrca, kao i njihovih proizvoda, ukjucujuci i vodu. Prosecni sastav vode u paprici je dosta visok, približno 89 %. Od ugljenih hidrata najviše sadrži šecera iz grupe monosaharida i disaharida. Od monosaharida 90-98 % otpada na glukozu, a ostatak na fruktozu i saharozu. Kolicina etericnih ulja u semenu paprike zavisi od kolicine prisutnog alkaloida kapsaicina. Kapsaicin je specificna materija i sastavni deo etericnih ulja roda Capsicum, a daje ljutinu plodovima paprike. Prema kolicini kapsaicina, koja je obrnuto proporcionalna velicini ploda, sprovedena je klasifikacija na slatke i ljute sorte paprike.


Kapsaicin ima lekovito delovanje jer djeluje antisepticki, a u digestivnom traktu sprecava razvoj
bakterija truljenja i poboljšava varenje hrane draženjem sluzokože creva. Povecava i nivo histamina u krvi, koji cini glavni odbrambeni sistem ljudskog organizma na reumatska
oboljenja.

Poznato je da hanabera, papricica visokog sadržaja kapsaicina, izaziva opekotine kod osetljivih ljudi, iritaciju kože i sluzokože, a kuvari koji je koriste u pripremanju hrane pažljivo je drže medu prstima jer ako dode do ociju može izazvati privremeno slepilo.

U medicini se koristi kao prirodno stimulativno sredstvo, ali kod ljudi potpuno zdravog digestivnog trakta.
Od vitamina paprika sadrži najviše vitamina C. Dokazano je da u paprici ima cak 4 - 5 puta više vitamina C nego u limunu i narandzi. Kolicina vitamina C iznosi oko 100 - 250 mg / 100 g
svežeg ploda, a zavisi od starosti paprike.

Za papriku su znacajne i kolicine vitamina B . Posebno se isticu B1 ( 60 mg / 100 g ) i B2 ( 30 mg / 100 g sveže paprike). Paprika sadrži još i vitamin E, kojem se pripisuju antikarcenogena svojstva, zatim pantotensku kiselinu, a u formi provitamina sadrži i vitamin A koji je prisutan kao b- karoten i kriptoksantin. Od minerala paprika je najbogatija kalijem, fosforom i gvoždem.

Zbog velikih kolicina vitamina C preporucuje se kao dodatak ishrani za jacanje imunološkog sistema.

Njezin utiecaj na površinsku kapilarnu cirkulaciju možemo pripisati sastojku citrinu, koji utice na elasticnost i propustljivost kapilara što se koristi za lecenje arterioskleroze. Kao aromatik koristi se za pripremanje jela u našoj kuhinji, a takode i za razna pica.Paprika je sredstvo koje pospešuje apetit, a pri tome potstice rad želutca jer pojacava lucenje želudacanog soka i potstce peristaltiku. Sadrži dosta kalijuma kojem se pripisuje diuretsko i antikarcinogeno djelovanje.

Vjerovanje u afrodizijsko svojstvo temelje se na uticaju paprike na pojacannje cirkulaciji. Od ljute paprike u narodnoj medicini postoji niz pripravaka za lecenje reumatskih bolova.Sokom od paprike lece se razni upalni rocesi kao što su upala grla ili poceci infektivnih oboljenja. Takode sokom paprike može se spreciti opadanje kose trljajuci vlasište kose. Prašak od ljute crvene paprike koristi se za lecenje probavnih smetnji i hemeroida.

Jedna paprika obezbedjuje više od 150 procenata preporučene dnevne doze vitamina C.
Jedna prosečna crvena paprika ima u sebi 4.220 internacionalnih jedinica beta-karotina, što je više od 80 procenata
preporučene dnevne doze ovog vitamina.
Ona je pored toga, jedna od malog broja namirnica koje sadrže likopen, karotenoid koji može da pomogne u prevenciji
različitih oblika kancera.
Nizak nivo likopena u krvi inicira povećani rizik od razvoja kancera grlića materice, bešike i pankreasa.
Beta-karotin može da pomogne u prevenciji oboljenja koronarnih arterrija, karotenoidi (kao što je likopen)
mogu da doprinesu sprečavanju nastanka različitih tipova kancera.
Beta-karotin takodje pomaže u prevenciji ćelijskih oštećenja koja dovode do preranog starenja.